ТЕМИ

Хм! Матуранти! Увек актуелна, интересантна тема ту, ту негде пред март, април ... Атмосфера се лагано закувала! Тензија расте, а време лети невероватном брзином! Ту су сада дошле на дело оне приче типа: "Видећете ви! То ће вам пролетети као никад" или "Немате ви појма, браћо и сестре..." Видим ја по себи. Верујте ми да се нисам "палила" на те "форе", али ми је сада невиђена фрка. Ко ће на који факс? У који град? Шта ко очекује од своје будућности? Да ли уопште има смисла постављати икаква питања баш у овом моменту?! Да ли неко жели да прича са мном? Изгледа да сам пронашла пар оптимиста и опуштених ликова у свом овом хаосу. А они кажу овако:

· ЈА: У чему видиш своју "светлу" будућност?! Да ли уопште постоји светла будућност? У преводу: шта ћеш да упишеш, бла, бла...?

· МАЈА БУДИНСКИ: За некога ће бити светла, а за некога неће. Пожелела сам да побегнем одавде, да упознам хиљаду људи, да ми никад не буде досадно, да будем срећна, да гурам увек напред и никад не будем сама. Светлост се појављује онда када прво мислиш на себе, па на остале и кад искористиш живот до максимума... Уосталом, живот једног човека не састоји се од студирања (то је само блиска будућност)...

Уписаћу енглески језик у Новом Саду, али не идем одавде док не направимо поштену лудницу за матурско вече!

· ЈА: Матурско?! Имате ли неке посебне планове?

· МАЈА Б. : УУУУ! Само очекујте, па ћете видети. Надам се да ће ово бити најбоља журка у историји Гимназије!

· ЈА: Батинић, како ти замишљаш оно што долази после нашег четворогодишњег "блејања" у овој школи?

· ЈОВАНКА БАТИНИЋ: За ове четири године схватила сам да је школа врло важна, али сам ипак одлучила да се у овој тачки моја одлука завршава... Са својих осамнаест година- удаћу се, изродити децу (као риба икру) и посветићу се породичном животу (ручак, њива, пелене, ракија...). Верујем да ће многи бити пренережени, али то је само зато што ћу одмах и без размишљања да поверују!

П.С. Хоћу да упишем туризам, јер ми је жеља да обиђем цео свет и уживам у његовим чарима. Да би живот изгледао тако, наравно, потребно је много труда, а и луде среће.

А сада, адреналин за све жене, девојке и девојчице (како се сматра) у школи – Златко Покровац – Роско! Највећи швалер, заводник, скривени таленат за филозофију, математику и све остале природне науке (као и Јованка исто), кошаркаш са амбицијама и поврх свега НАРЦИС!

· ЈА: Твоја будућност, твој избор, твој факс, твоја срећа?!

· ЗЛАТКО: Моја будућност: да будем вулканизер шинских возила (шала мала)... Веома сам амбициозан, али помало и стереотип. Значи – жена, деца, мој дом за малолетне деликвенте (шала мало већа). Размишљам да упишем педагошки факултет, јер ипак деца су украс света. А многи родитељи праве кардиналне грешке у њиховом васпитању. Разним забранама, карантинима и претњама слабо се шта може постићи.

· ЗЛАЈО: Овај, мислим, лакше ће и ефикасније решавати проблеме разумним и отвореним разговором. Дакле, деца су мој избор, будућност и срећа и за њих ћу дати све од себе (а на провокације не одговарам). Моја будућност се односи на факс и на кошарку и то "је добро". На крају би желео да поздравим све оне који ме воле, тј. – никог.

Ако ништа друго, моћиће да упише бар филозофију. А сад један од одликаша.

· ЈА: Шта ћеш да фураш у свом животу после завршетка Гимназије?

· ЂОРЂЕ ПЕТРИЋ: Намеравам да упишем електротехнички факултет у Београду. То сам одувек желео и зато ћу пробати. Конкуренција је велика, а за Београд треба имати живце и треба се снаћи (препорука: да би се снашао треба упознати портире и конобаре око факултета...). Живео сам тамо шест година и знам како то иде.

· ЂОЛЕ: Ништа нарочито... то је само "мала" прослава у поређењу са разлогом славља.

· ОН: Играћу за репрезентацију YU (рукомет наравно!), а када оставим бићу њен селектор... Имаћу жена харем или две три барем... то је то.

· ЈА: До које мере су професори били строги у овој Гимназији и како ти је било током ове четири године?

· ОНА: Већоном су професори били строги, али било је изузетака (ретко).Током ове четири године било ми је extra. Друштво и зезање је одрадило своје и ублажило оне досадне школске моменте. Али то не значи да желим још да останем. Најбоље ћу памтити матурску екскурзију у Словачкој. Тамо сам се исмејала као никад до сада.

· БОЈАНА КЕРКЕЗ (звана: "Ову песму посвећујем...")

· ЈА: Шта мислиш да ли је паметно носити торбу на факултет? (мислим, шта планираш да упишеш?)

· ОНА: Идемо, разгибавање!!! Ја ћу сигурно носити торбу на факс, незнам за вас! Мени ће бити изузетно потребна... Најозбиљније ће ми требати јер ћу носити пуно опреме за вежбање и разгибавање. Ја ћу тамо да трчим, да скачем, да прескачем козлић, да радим звезду и колут унапред, да дувам у пиштаљку, а ви нећете!! Баш ће ми бити страва! И шта сад мислиш, који је то факс?!

Постављала сам још многима оваква и слична питања, међутим неки се стиде, неки неће из принципа, а неки још нису сигурни шта да одговоре. У сваком случају наредна два месеца (мање – више) су пресудна. Питање је само колико корисних ствари ћемо понети одавде. Што би професорка биологије рекла, важно је да сви будемо добри, нормални, образовани и културни људи. Наравно биће и оних који овакве манире никад неће стећи, али такви тешко пролазе кроз живот.

Ништа! Овде је ипак крај. Видећемо се за неких пет година на прослави пете годишњице матуре (логично).

Неко ће можда већ имати децу, неко ће се довести лимузином, неко вероватно неће ни доћи. Но, до тада треба одрадити многе друге теже ствари. Језиво је схватити да сада дефинитивно и заувек постајемо одрасли људи. Назад се не може. То је језиво, али исто толико super disco – breaking варијанта. Сваком човеку промена добро дође. На крају у име свих матураната, желим да поздравим Хомера Симпсона (јер он може да ленчари колико хоће), Jima Morissona и све друге који су нас пратили током ове четири године у својим песмама, све професоре (и добре и лоше), а највише ученике трећих разреда које ово све чека догодине у исто време, на истом месту... HELLO!

4У Руском Крстуру, 2.03.2002.,требао је бити одржан концерт групе NEGATIVE. Међутим због одређених разлога је премештен за недељу дана касније; одржан је 9.03.2002. у Дому Омладине (Р.К.). На први поглед атмосфера је можда била мало ²мирнија² од очекиване, али то је било због релативно ²малобројне² публике а можда и због ²збуњености²(већ поменутих),p.s. не долази сваки дан такав бенд. Уосталом прави љубитељи добре музике су сигурно уживали

( барем за мене концерт је био одличан)....

Сада следи...

4TIME - OUT: Зашто баш - NEGATIVE - ?

4IVANA: Почетак је био прилично тежак, што се тиче неких пропратних материјалних ствари

и било нам је јако тешко да урадимо нешто као што је прва свирка или тако нешто, због техничких ствари. И онда су се дешавале нервозе, размерице и то како ћемо ,шта ћемо, ја сам рекла ²јао, па све је овде негативно, шта је бре ово?² , и онда ајде да дамо бенду име NEGATIVE

да разбијемо малер.

4TIME - OUT: Одкуд ти са њима, односно они са тобом?

4IVANA: Срели смо се за време бомбардовања на Бежанијској коси, у нашем крају, они су свирали акустичне гитаре, Џони и Влада, и онда смо кренули да певамо нешто заједно и онда сам ја заказала пробу и тако ...

4TIME – OUТ: Већина углавном после неког бенда пређе у соло каријеру. Зашто си ти прешла из бенда у бенд?

4IVANA: Па, оно и није баш био бенд, тамо људи нису свирали инструменте, а овде да. Значи моло другарчија форма групе људи. Ово јесте бенд, а оно је била група. Сад, ја јесам соло вокал, али мислим да је много интересантније и продуктивије радити са више људи, увек је више мишљења боље него једно мишљење, јели тако? Тако да, кад се прави нека песма или се стварају неки аранжмани увек је то боље када радимо сви. То је рад у групи практично, тј. рад са више људи.

4TIME – OUT: Који су страни бендови утицали на вас?

4IVANA: Па, разни. Мислим, у принципу доста тога шта ја слушам има везе са женски вокалима, ту су и неки бендови које момци слушају, рецимо “ PRIMUS”, “ALICE IN CHANGES”, “KORN” шта и ја волим да чујем. Углавном нека старија врста музике, нешто што је раније било неки the best off од неког бенда... значи не баш ово што излази, “ LINCHIN PARK” , то може да буде cool али то није неки мото, нешто на шта ћемо се угледати.

4TIME – OUT: Са ким би сте волели да наступате од познатих страних бендова?

4IVANA: Па, немам појма... Са страним бендовима... са било којим, које сам већ навела, и pepersi су ту, то сам заборавила, али то су само снови. А од домаћих бендова смо много пута већ свирали заједно тако да не верујем да ико од нас има довољно мали его да може једном другом да буде предгрупа. То су углавном групне свирке, а од стараних... Већ сам навела.

4TIME – OUT: Како би дефинисала своју музику?

4IVANA: То питај Змолена, он то најбоље дефинише, басисту... Он има феноменалну дефиницију наше музике, ако успеш да га ухватиш, милим да је ту негде... у комбију, можда. (али на жалост ми га нисмо нашли...)

4TIME – OUT: Ваши утисци са свирке...

4IVANA: Било је супер. С обзиром на то да смо ми померили због болести свирку за недељу дана касније, вероватно је због тога дошло много мање људи, али опет, било је супер...

4TIME – OUT: Шта си добила од чланова за 8. март?

4IVANA: Нисмо се видели за 8. март. Ја сам била са својим дечком, али знам да ми је прошле године Џони поклонио ружу. Ја нисам баш нешто посебно напаљена на то шта су ми они поклонили, ко ми је честитао или није... Мислим да је то лепа ствар за мало млађе особе које то ,рецимо, својим мамама поклањају.

P.S. за детаљније информације потражите текст на сајту: www.novimak.tripod.com

Interview by: Monika B. ; Tanja O.