ОСНОВНА ШКОЛА И ГИМНАЗИЈА

'' ПЕТРО КУЗМЈАК'' У РУСКОМ КРСТУРУ,

ШКОЛА КОЈА ЈЕ ТОКОМ 250 ГОДИНА РАЗВИЈАЛА

ОБРАЗВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ НА РУСИНСКМ ЈЕЗИКУ

Не желећи много ширити образложење историјазта школе у Руском Крстуру, морамо ипак колико-толико обухватити неке податке њеног настанка, развоја, успеха, помоћи од стране друштвене заједнице, па све до промена ни модернизације у садашњем времену, одвијања образовног процеса, укупног рада и одржавања свих сегмената простора и опреме у школи.

Убрзо после пресељења у Бачку, односно у Руски Крстур, Русини су у тесној вези са црквеном општином 1753. године основали своју школу,која је на почетку била тривијална, али су се у њој на русинском језику учили следећи предмети: читање, писање, рачунањеи веронаука. Ови интересантни подаци су истовремено и указатељи да је Основна школа у Руском Крстуру прошла у свом раздобљу више раздобља: период конфесионалне школе од 1753. до 1888. године, затим комуналне од 1888. до 1899. и државне од 1899. до 1918. године. Између два светска рата школа је била државна, а полсе 1944. године, најпре четвороразредна основна школа, касније педесетих година - потпуна осмогодишња школа, са континуитетом до данашњих дана.

Основне карактеристике у раду и животу конфесиналне школе у том периоду, то је управо деловање на плану да се обезбеде квалификовани учитељи и да се изграде нове школске зграде и нове учионице за све већи број ученика, једном речју да се обезбеди довољно средстава за одржавање саме школе.

У овом периду радили су такозвани '' привремени учитељи'', чија се имена налазе у више издања, као што су: '' Школа у Руском Крстуру'' др Јанка Рамача, '' Русинска гимназија '' Ирине Папуга и '' Монографија Руског Крстура'' др Јулијана Тамаша.

Преко такозване идеје о оснивању Капиталне школе (што би значило везу матице Русина - Руски Крстур са другим местима где живе Русини у Бачкој и Срему) дошло је до припреме реформе школе, где се највише истиче питање рада тада најквалификованијег русинског учитеља - Петра Кузмјака ( 1816-1900.), који је својим радом и способношћу обележио нови период ове школе.

И нешто раније, а и у овом периоду, из крстурске школе се одлазило у више народне, грађанске, више девојачке школе и гимназије, у Сомбор, Нови Сад, Печуј, у учитељске школе у Бају, Суботицу и Ужхород.

Већ то значи да се русински кадрови непрекидно ствартају и обнављају, што ће касније бити само доказ и очврснућа и опстанка ове малобројне популације на југу Угарске. Заслужујући Школи, разуме се.

Од 1899. до 1918., када су забележене прво комунална, а затим и државна школа, дешавају се значајне промене, као што су: доста честе промене учћитеља, али и повећавање њиховог броја, без обзира што су четворица учитеља отишла у борбе у току првог светског рата.

Најзначајније је, међутим, што је 1913. године завршена нова зграда Школе и што је њен управник био један од најбољих педагога - Михајло Пољивка. Или можда још више што је ова школа стварала у основи писмене људе и била основа за високо образване људе, који ће, после оснивања Краљевине Југославије, формирати РУСИНСКО НАРОДНО ПРОСВЕТНО ДРУШТВО, под чијим ће патронатом бити штампане и такве књиге, као што су: (1920) читанка за трећи разред Михаила Поливке, или (1921) Буквар, чији су автори били поменути Михаил А. Поливка и о.Михајло Мудри.Огроман напредак! Јер, од почетка тог, 20 – тог века, штампањем '' Идилског венца'' Гавријила Костељника( 1904.), његове ГРАМАТИКЕ БАЧВАНСКО- РУСИНСКОГ ЈЕЗИКА (1923), прве драме ''ЈЕФТАЈЕВА ЋЕРКА'' (1924), појавом ( сада већ барда русинске књижевности- такође учитеља ове школе) Михајла Ковача (са приповетком ''Атаманов син''- 1927) итд., све до другог светског рата, стварају се генерације ове школе, које ће (касније) изнедрене у духу цркве, школе , РНПД бити ослонац не само у основном васпитању и образовању, већ и у вишем и високом (Хавријил Х. Нађ);

Одмах после ослобођења, 1945. године, и основна школа у Руском Крстуру је почела са својим радом, и својствено тадашњем времену, укључила се у наставу као такозвана Народна школа и то на русинском језику. Иствремено, у фебруару месецу 1945.године, отворена је и Државна реална гимназија- прва гимназија у историји Русина. На школовање су долазили ученици из Куцуре, Ђурђева,Петроваца итд. Гимназија је радила до 1949.године, а онда се трансформисала у основну школу.Важно је напоменути да је у овој (првој) гимназији на русинском језику радила дивна генерација легенди зналаца и ентузијаста (истовремено), као што су: проф Хавријил Х. Нађ, Штефан Чакан, Петар Ризнич Ђађа; Мафтеј Винај, Даринка Молдовановић, Радмила Рис, Јаша Баков, Антон Спишевски, Евген Џуња, Стеван Гера, Хелена Сивч, Никола Хајнал, Зора Врачун - Макаји, Елемир Папхархаји и други, али да су из ње као ученици , будући стручњаци и уметници ( а у првом реду људи) изашли: Еуфемија ( Њаради) Варга, Ирина( Хајдук) Олејар, Еуфемија( Папуга) Бесермињи, Веруна( Хајдук) Скубан, Марија Папуга, Ирина (Молнар) Бесермењи, Маринко Бесермењи, Амалија ( Ујфалуши) Паланчанин, Еуфемија (Новта) Барат, Меланија (Кањух) Планчак, Меланија (Планчак) Мудри, Васиљ Мудри, Јанко Међеши, Михајло Рац, Владимир Малацко, Владимир Семан, Ана (Малацко) Кухар, Симеон Дудаш, Михајло Кањух, Марија (Рамач) Чакан., Евгеније Чакан, Јаким Сивч, Владимир Виславски ,Марија

(Кучмаш) Чакан, Владимир Чакан, Наталија (Чижмар) Голуб, Марија (Дудаш) Сакач, Марија (Фа) Сакач, Јанко Рац, Витомир Бођанец, Штефан Худак, Мирон Роман, Хелена (Харди) Жирош, Мирон Жирош, Марија (Сабадош) Будински, Мирон Будински, Хелена (Чакан) Пап, Евгениј Пап, мр Емилија (Костелник ) Хорњак, Михајло Хорњак, Марија Хорњак, Владимир Гадњански, Ђура Лаћак, Владислав Јухас, Микола Скубан, Мирон Колошњаји, Владимир Костелник, Меланија (Џуња) Павлович, Јанко Павлович, Ђура Папхархаји, Володимир Новта, Ђура Хрубења, Владимир Дудаш, Ана Рац, Јулијан Стрибер, Свјатослав Нађ, Ирина (Давосир) Матановић, Веруна(Олејар) Грабовшек, Јанко Дудаш, Мирон Дудаш, Владимир Ганђи, др Славица ( Катона) Тунић, др Јулијан Малацко, др Владимир Кањух (академик) , Ирина (Сегеди ) Фејса, Јаким Бодваји, Ђура Папуга, Владимир Папуга, Љубмир Папуга, Владимир Мученски, Јероним Џуџар, Јанко Папбиркаш, Славко Шанта, Ђура Барна, Емил Худак, Јаким Варга и многи, многи други.

Школа се постепено афирмисала у друштвенoј средини, па је често о њој писало у штампи и говорило се у многим радио емисијама и ТВ емисијама. Писано је у новинама и часописима: '' Руске слово'', '' Пионирска захрадка'' , '' Мађарсо'' , '' Шветлосц'', '' Одјек'', '' Дневник'', '' Просветни преглед'', '' Народни календар'', '' Мак'', '' Другарче'', '' Мајске игре''.

Планирању целокупног рада у школи посвећивала се велика пажња. Тадашња стручна служба Међуопштинског просветно-педагошког завода Сомбор у том погледу дала је школи своје признање.

Просветно-педагошки завод без двоумљења је у школској 1972./ 73 .години повери Основној школи '' Петро Кузмјак'' изввођење огледа Нова организација образовно-васпитног рада. Тај оглед одобрио је тадашњи Просветни савет САПВ и проверавао се пет година утицај нове организације рада на успех ученика. Наставнички колектив је у потпуности спровео задатке које је изискивала методологија огледа.

Успешно спровођење тог огледа много је допринело да је школа остварила најбоље резултате. Ти резултати у школској 1972 /73. години истовремено су били и најбољи резултати међу школама чији је рад пратио и унапређивао Просветно-педагошки завод из Сомбора.

Школа је успешно сарађивала са многим институцијама од којих посебно треба назначити: тадашњи Међуопштински просветно-педагошки завд у Сомбору, Завод за унапређење општег и стручног образовања САПВ у Новом Саду, Завод за издавање уџбеника САПВ Нови Сад, Међуопштински СИЗ за опште образовање Кула.Циљ таквих контаката је био што боље унапређивање образовно-васпитне делатности установе.

Сарађивање школе било је такође врло успешно и уочљиво са ЈНА. У том циљу организоване су посете припадницима сомборског и бачкотополског гарнизона поводом Дана Армије.Такође су рганизоване посете Војном гарнизону у граничној караули на тромеђи СФРЈ, Мађарске и Румуније.Улога и углед који је школа тада уживала у месту и широј друштвеној заједници заинтересовали су многе познате школске,.културне, друштвено-политичке и друге раднике, радне колективе и делегацијеиз земље и иностранства, тако да су доста често посећивали ову институцију и уппознавали се са њеним успесима, проблемима и специфичностима.

Рад на педагошком образовању родитеља спада у посебну активност колектива ове школе . То је перманентан рад који се одвија путем разних форми предавања на разредним и општим родитељским састанцима .Целокупан рад са родитељима се обавезно планира, како за сваки разред тако и за свако одељење већ на самом почетку школске године, а према потреби се и допуњава.

Познато је да за унапређење и спровођење иновација у васпитно-образовној делатности има велики значај организован рад на стручном усавршавању наставника. На том плану у овој шкјоли се много пшостигло и то треба истаћи као позитиван пример.У школи раде многи стручни активи: актив наставника језичких предмета, актив наставника природних наука,актив наставника друштвених наука,актив физичке културе, актив разредних старешина и др.

Целокупна делатност школе регулисана је одговарајућим нормативним актима, годишњим планом и програмом предвиђени су конкретни задаци за текућу школску годину.

Образовни центар '' Петро Кузмјак'' основан је 1977. године, а 1987. године отворен је нови савремено грађен и уређен објекат, па су створени услови за васпитно- образовни рад на русинском језику, почев од основног па све до позивноусмереног васпитања и образовања.

С обзиром да је Руски Крстур хомогена средина у којој углавном живе Русини, увек се водило рачуна о развијању националне равноправности и заједништва.Школа је увек у том смислу имала низ манифестација, а једна од најзначајнијих је и Сусрет основних школа народа и народности СР Србије преко које се ученици упознају и зближавају са друговима из разних крајева Републике.

У тадашњем Центру су врло интензивно развијане слободне активности ученика. Интерес у квиру културно-уметничкг стваралаштва неговао се у следећим секцијама:рецитаторска, литерарна, драмска, хорска,фолклорна, и радио-драмска.

Задовољавање интересовања ученикана плану разноврсног техничког стваралаштва увек се неговало у неколико секција које су успешно радиле и постизале солидне резултате. Међу њима су најзначајније:бродо-моделари, ручни рад, саобраћајна, ауто-мото и кино секција, затим моделарска секција и друге.

Веома богат спортски живот ученика овог центра и данас се остварује у оквиру спортских секција: шах, рукомет,карате, кошарка, стони тенис, гимнастика и фудбал.У школи и у непосредној друштвеној средини постоје повољни услови за широку културну и јавну делкатност ученика и наставника.

Многи ученици се укључују у акције и манифестације Дома културе, као што су: Фестивал '' Црвена ружа'' , Драмски меморијал Петра Ризнича Ђађе, разни концерти ,гостовања у земљи и иностранству, а посебно у Културну манифестацију ''Костељникова јесен'', чиј је Школа и оснивач.

Основна школа и гимназија до сада је добијала многобројна значајна признања, међу којима су и Октобарска награда СО Кула још 1973.године, а 1975 године Указом Председника Републике Јосипа Броза Тита за дугогодишњи рад на образовању и васпитању младих нараштаја у духу идеја братства и јединства Школа је одликована Орденом братства-јединства са сребрним венцем. Поред ова два значајна признања, постоји и низ диплома и награда које је добила и сама школа а и поједини наставници и ученици. Од индивидуалних признања ту су : Зраци културе КПЗ Општине Кула, Искра културе КПЗ Војводине, Златна значка, КПЗ Републике Србије и друге.

Осавремењавајући даљи ток наставе, у школи је уведен кабинет са компјутерском опремом, где ученици могу да се укључују у савремене образовне токове. Такође је важно напоменути да је школска зграда, која ће следеће године напунити 25 година постојања толико сачувана да на њој нигде нема никаквих натписа,нити је за све ово време рарзбијено иједно огледало, што је констатовано и на недавном пријему код Покрајинског секретара за образовање и културу АП Војводине, господина Буњика.

Основна школа и гимназија '' Петро Кузмјак'' 2003. године, слави значајну годишњицу – 250 година образовања на русинском језику у Руском Крстуру, што ће се огледати у целогодишњим спортским, културним, уметничким и разним другим активностима.

[назад]